15. oktobar 2019 – Februar 2020
Utorkom od 19h u Magacinu u Kraljevića Marka.
Neophodno je prijavljivanje na mejl: samoobrazovni@gmail.com

Reč „anarhija“ je starogrčog porekla i označava stanje bez vladara. Od kada je pre gotovo 180 godina Pjer Žozef Prudon po prvi put upotrebio ovaj termin u savremenom kontekstu, ideja anarhije je ljude intrigirala, inspirisala, prvocirala na razmišljanje, stvarala podele, raspirivala rasprave i budila strah kod svih onih koji se nalaze na pozicijama vlasti i moći. Ideja borbe za slobodarsko društvo potpune jednakosti, u kome će biti ukinuti eksploatacija i otuđenje, jedne je fascinirala i privlačila, dok je druge plašila i zbunjivala. Upravo zbog svoje radikalne subverzivnosti, anarhizam je tokom poslednja dva veka od različitih oblika vlasti sistematski i nemilosrdno proganjan, omalovažavan, demonizovan i ismevan. Anarhizam je zlonamerno izjednačavan sa nezrelim utopijskim maštarijama, sa terorizmom, bombaškim napadima, razuzdanim nasiljem, rasulom i bezvlašćem ili sa različitim subkulturnim stilovima života. Međutim, anarhizam je nešto potpuno drugo. Bez obzira da li ga shvatamo kao političku filozofiju, ideologiju, etičko usmerenje, specifičan pogled na svet ili jedan otvoreni sistem ideja, anarhizam predstavlja vrlo širok korpus teorijskih razmatranja i aktivističkih praksi, jednu beskompromisnu težnju ka slobodi i ukidanju svih oblika hijerarhije, diskriminacije i nejednakosti.

Škola anarhizma zamišljena je kao otvoreni i horizontalni samoobrazovni proces u okviru koga će se proučavati osnovne ideje i koncepti vezani za doktrinu anarhizma, tekstovi nekih od najzanačajnijih predstavnika, kao i različita istorijska dešavanja koja su povezana sa anarhističkim tendencijama. U okviru rada škole biće organizovana predavanja, filmske projekcije, grupna čitanja tekstova i diskusije, gostovaće veći broj predavača, a biće ostavljen i prostor da svi polaznici škole zajednički i ravnopravno učestvuju u osmišljavanju i usmeravanju programa, u predlaganju tema, tekstova i načina rada. Pored teorijskih razmatranja škola će se baviti i praktičnim stvarima, biće organizovani susreti sa aktivistima i učesnicima društvenih pokreta koji na terenu primenjuju različite oblike direktne akcije, proučavaće se strategije i taktike borbe u okviru pokreta za stanovanje, borbe za zaštitu životne sredine, radničkih organizacija, skvoterskog pokreta…

Neke od tema koje će se obrađivati u okviru škole anarhizma biće:

• Preteče anarhizma; hrišćanstvo i anarhizam; utopijski sozijalizam
• Istorija anarhizma
• Najznačajniji teoretičari ranog anarhizma (Prudon, Štirner, Bakunjin, Kropotkin, Malatesta, Ema Goldman, Gustav Landauer)
• Anarhizam i marksizam: istorijski sukobi, teorijska razmimoilaženja i tačke približavanja
• Prva Internacionala; Pariska komuna
• Oktobarska revolucija i slobodna teritorija u Ukrajini
• Španska revolucija
• Anarhizam i radničko organizovanje: anarhosindikalizam; Vitezovi rada (Knights of Labor); IWW (Industrial Workers of the World); generalni štrajk i sabotaža
• Anarhizam i obrazovanje (Francisko Ferer, Paulo Freire, Ivan Iljič)
• Anarhofeminizam
• Protesti 1968. godine; Situacionisti; „Socialisme ou Barbarie“ (Gi Debor, Kornelius Kastorijadis)
• Različite tendencije anarhizma u drugoj polovini XX veka (Noam Čomski, Marej Bukčin, Žak Elil, Hakim Bej)
• Anarhizam i ekologija: zeleni anarhizam; socijalna ekologija; anarhoprimitivizam; radikalni ekološki aktivizam
• Autonomizam; slobodarski marksizam (Hart i Negri, Džon Holovej)
• Anarhistička antropologija (Dejvid Grejber, Pjer Klastr)
• Pokret Zapatista u Meksiku; demokratski konfederalizam i socijalna revolucija u Rožavi
• Uticaj anarhizma na društvene pokrete krajem XX i početkom XXI veka: pokret za globalnu pravdu; Svetski socijalni forum; black bloc; „Occupy“ pokret
• Kreiranje slobodarskih prostora u okviru kapitalističkog društva: komune; skvotovi; društveni centri; privremene autonomne zone; subverzivna umetnost; haktivizam
• Alternativna ekonomija: participativna ekonomija; kooperative; samooupravljanje; okupirane fabrike; komunalni saveti; alternativne valute; ekonomija darivanja (gift economy)
• Osnovni anarhistički principi i metode u savremenom kontekstu: odbacivanje svih oblika hijerarhije; ukidanje države; antifašizam i antikapitalizam; solidarnost i međusobna pomoć; direktna demokratija i odlučivanje putem konsenzusa; direktna akcija; samoorganizovanje i samoupravljanje, prefigurativna politika

Škola sa radom počinje 15. oktobra 2019. i trajaće do kraja februara 2020. godine. Časovi će se održavati svakog utorka od 19 časova u Kulturnom centru Magacin u Kraljevića Marka 4.
Škola je besplatna i otvorena za sve zainteresovane, bez obzira na godine, obrazovanje ili prethodno poznavanje teme. Da biste se prijavili neophodno je da pošaljete mejl na adresu: samoobrazovni@gmail.com
U mejlu navedite svoje ime i prezime, godinu rođenja, zanimanje i kontakt mejl na koji želite da vam šaljemo materijale i obaveštenja u vezi sa školom