Loading Догађаји
Овај догађај је прошао.
Nažalost, zbog okolnosti vezanih uz aktuelnu epidemiološku situaciju, izvođenje se OTKAZUJE.
Predstava “Majke” je nastala kao rezultat višemesečnog istraživanja fenomena majčinstva. Ovo istraživanje, pored svog teorijskog dela, se sprovodilo u praksi na našim probama.
Sva ljudska bića su došla na svet iz utrobe majke. Svi imamo prenatalna sećanja koja su sakrivena u našoj podsvesti, naš prvi taktilni i emotivni kontakt se ostvaruje sa majkom.
Želeli smo da oslušnemo glasove mladih i starih, da istražimo šta znači i kako je biti i postati majka posebno danas, u surovoj realnosti neoliberalnog kapitalizma.
Likovi u ovoj predstavi su likovi tri generacije čerki, kao i lik sina, koji je u isto vreme muzičar predstave.
Ćerke su takođe likovi Majke, Pramajke i Postmajke.
Predstava koristi jezik pesme, muzike, pokreta i dijaloga. Postupak je postdramski, sa stalnim promenama konteksta, segmenata iz života majki, i scenskog oživljavanja našeg istraživanja.
Hleb teatar
MAJKE
Tekst, koncept i režija: Sanja Krsmanović Tasić
Uloge:
Majka: Marta Keler
Post-majka: Jovana Mihić
Pra-majka: Sanja Krsmanović Tasić
Muzika: Jugoslav Hadžić
Kostim: VIVID DESIGN
Scenografija: Nikola Tasić
Izrada scenografije: ARBOS
Rekvizita:Bojan Golubović
Dizajn programa i plakata: Anastasia Tasić
Fotografija: Sara Revišin
Produkcija; UUU-Umetnička Utopija i Hleb teatar, uz podršku Bitef teatra
Bitef teatar:
PR i protokol: Slavica Hinić
Šef tehnike: Ljubomir Radivojević
Inspicijentkinja: Maja Jovanović
Svetlo: Dragan Đurković i Igor Milenković
Ton: Miroljub Vladić i Jugoslav Hadžić
Garderoberka: Marta Narančić
Dekorateri: Goran Gavrančić, Aleksandar Marinković, Vladan Milošević
Produkcija: Udruženje Umetnička Utopija-UUU
Premijera 19. februar 2020. Bitef teatar
Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije
Kroz likove tri generacije pre svega ćerki, a zatim i likova majke, pramajke i postmajke progovara se o majčinstvu.
Majka je svačija domovina. Majka je univerzalna kategorija svih ljudskih bića, od pamtiveka. A opet, “svaka majka nija od kajmaka”*, i možda budućnost krije odlazak iz zajedničke nam države Majčinstva.
I to će se uskoro desiti. Nestaće ta jedina spona koja nas veže, to da smo izašli svi iz utrobe neke žene. Da nam je zajedničko poreklo Majka. Postaće nova tema apgrejda posle pametnih sprava, kuća i vozila. Uskoro će se proizvoditi mašine sa oblim vratima nalik na veš mašine, kroz čije staklo će se pratiti razvoj i napredak embriona hranjenih kroz cevčicu zakačenu za trbuh proćišćenih i proverenih gena, oslobođenih svih naslednih bolesti ali i osobina koje će se smatrati nepoželjnim.
Ono što sledi je nova izdaja i podela, onih koje je majka iznedrila, i onih koje je mašina.
Ova predstava je posveta majci. Ne samo onoj posvećenoj, brižnoj i dobroj. Svim majkama hrabrosti i kukavičluka. Majkama istrajavanja i odustajanja, majkama koje su utkane u nama, bilo kog da smo pola i opredeljenja.
Ove predstava je o rađanju i umiranju majke, i njenoj besmrtnosti.
Ove predstava je o ljubavi.
Sanja Krsmanović Tasić
(*Moni de Buli)
“Kriva sam što ne brinem
Kriva sam što previše brinem
Kriva sam jer ne spavam jer čekam
Kriva sam što spavam što sam umorna
Kriva sam što neću da odraste
Kriva sam što želim da odraste
Kriva sam jer ga previše mazim
Kriva sam što je strašno razmaženo
Kriva sam što sam stroga majka
Kriva sam što sam previše blaga
Kriva što ne znam da budem majka
Kriva što sam majka”
(odlomak iz predstave)
Hleb teatar je umetnički projekat i trupa sastavljena od multidisiplinarnih umetnika-aktivista različitih generacija koje povezuje strast ka izvođačkoj umetnosti, u domenu teatra I umetničke igre, procesnom/istraživačkom pozorištu i temama koje su provokativne i društveno-politički angažovane. Muzika, vizuelna umetnost, umetnička igra, fizički teatar, performans, poezija , su veštine i sredstva koja koristimo u kreiranju predstava koje za nas imaju osvešćujući i pre svega isceljujući karakter. Hleb teatar je takođe posvećen umetničkoj edukaciji kroz radionice i projekte, smatrajući formiranje mladih umetnika jednom od svojih osnovnih misija