Crteži, slike, grafike, skulptura, objekti, instalacije, kratki film
……………………………..
Grupna izložba beogradskih umetnika mladje i srednje generacije koji neguju individualni izraz
Koncept izložbe, izbor umetnika i realizacija – Studio JI, Jadranka Ahlgren, Beograd,alternativni art-design studio

……………………………
Otvaranje: Ostavinska galerija i Centralni prostor KC MAGACINA – 5 mart u 19 h
U okviru otvaranja u Ilegalnom bioskopu pri Centralnom prostoru KC MAGACINA, održaće se projekcija 3 kratka filma Marka Kostića: Alagon /koreditelj Milan Milosavljević/, Košmar jednog drveta, i, Gradjanin ker.
U okviru otvaranja biće održan i razgovor umetnika i publike na temu: Smisao umetnosti i potraga za njim – Moj slučaj.
………………………….
Učestvuju: Arion Aslani, Toni Aničin, Ranko Travanj, Andrej Bunuševac, Ana Cerović, Natalija Simeonović, Ivana Prlinčević, Marina Mišković, Johanna Marcade-Mot, Radovan Popović, Bojan Milojević – Asterian, Drago Ječmenica, Marko Kostić i Studio JI- Jadranka Ahlgren
……………………………
Fraza „moj slučaj“ naslov je posljednjeg poglavlja knjige Slobodana Tišme „Grozota ili …“, 2019, knjige koja prejudicira individualnost i introspekciju. Kao deo ove izložbe, ova fraza predstavlja moto oko kog je okupljena grupa beogradskih umetnika mladje i srednjie generacije, po izboru kustosa, koji neguju individualni izraz /one man art, individualna umetnost – termin autora/.Ovi umetnici ne vole šablone i ponavljanja, i, u eri marketinga i ubrzanog rada propagandnih medija danas, bore se za originalnost, protiv pasivnosti i uniformnosti u društvu.Rana moderna s početka 20-tog veka imala je sličan stav, nakon čega je došlo do prekretnice u društvu, što bi se moglo desiti i danas, u smislu jačanja alternativnih formi života i rada. Na prekretnici 20-tog u 21 vek, Muzilov čovek bez svojstava /glavni junak iz knjige istog naslova, pisane1930-1943; Robert Musil, 1880-1942, Beč /, poželeo je da bude nedefinisan, kako ga ne bi rasporedili u neku od birokratskih fioka i zloupotrebili, poslali u rat, recimo!
Umetnici sa ove izložbe, međutim, žele da se redefinišu, u sredini koja je sada mnogo slobodnija, ali koja ih takodje često“ne vidi“, posmatrajući ih u okviru odredjenih šablona i kalupa. Ovo redefinisanje tiče se kako samog smisla ljudske egzistencije, tako i sociologije, društva, i samog položaja likovnog stvaralašta u okviru svega toga.
Danas je rad umetnika pluralistički, umetnik sam bira teme i načine prezentacije – od najlakših do najtežih;od toga da ulepšava svet, ili nam otvaria oči za najtežu ljudsku bol, socijalne nepravde, ili ekologiju.. Moj slučaj, je zato konglomerat raznih individualnih temata.U okviru otvaranja izložbe biće održan i razgovor umetnika i publike na temu Smisao umetnosti i potraga za njim – Moj slučaj.

Slobodan Tišma u knjizi „Grozota ili …” , poentira ličnu odgovornost svakog pojedinca za zlo u društvu. On kaže:
– Odgovornost za nečinjenje, za ne suprostavljanje zlu, mnogo je veča nego za činjenje. Zašto? Zato što je nečinjenje stvar izbora a činjenje je uvek moranje, teranje. Zapravo, pravi krivci, tj. zločinci, jesu oni koji nisu činili ništa a mogli su. Znam da se ovo nekima neće svideti ali ugodno je biti zločinac – nečinilac, biti moralni ološ, ima u tome najprljavijeg suštinskog uzitka, dionizijskog talog. / citat, str.58 /.

Svako činjenje, ako je iskreno i nije kopiranje ili „štancovanje“, predstavlja čin kreativnosti i uvek stoji kontra otudjenju i besmislu. Shodno tome, rad ovih umetnika, predstavlja i čin njihove lične odgovornosti, kako prema sebi, tako i prema društvu.