U solo performansu „Naglasci“ naizmenično plešem na najpopularniju domaću muziku i govorim neke od tekstova koji su me najviše obeležili tokom života na svim jezicima koje znam (dobro ili tek dovoljno dobro za performans). Muzika je isključivo „destilovani“ mejnstrim, isključivo ono što sluša najšira mlada publika u izlasku, u kolima, ništa „pravi narodnjaci“, ništa čemu bi se uobičajeno pripisala nekakva umetnička „vrednost“, niti ikakva „dodata“ umetnička vrednost zahvaljujući tome što je retro, prepoznato kao kič, kao treš, andergraund, hipsterski ili kao žanrovski ili na bilo koji način interesatno muzičko delo.