Ovo predavanje u okviru Škole anarhizma ticaće se francuskog ekonomiste i političkog filozofa Pjera Žozefa Prudona.

Podrazumevaće zalaženje u određene istorijske, društvene i kulturne okolnosti u kojima je Prudon živeo i radio. Neke od akcenata ćemo staviti na: ukidanje privatne svojine, kritiku koncentrisane ekonomske moći, ideju o sintezi jednakosti i nezavisnosti kao „trećoj formi društva“, zašto je Prudon uveo termin ’’kapitalista’’, zašto se smatra ocem anarhizma i da li mu možemo pripisati da je otac komunizma, uticaj Prudonovih ideja na Francusku revoluciju i Španski građanski rat, u čemu se ogleda uticaj Prudona na Marksa i Bakunjina, koje osnovne teze proizilaze iz Prudonovog dela?

Naziv tribine ’’Od komunalne organizacije društva do antiautoritarne države’’ je dat kao podsticaj u cilju posmatranja Prudonovog dela kao nečeg koherentnog (budući da je često optuživan za nedoslednost i odustajanje od prethodnih stavova), najviše u smislu njegovog odnosa prema državi. Promatraćemo u kom smislu se Prudon zalaže za ukidanje države u ranom periodu, a u kom smislu kasnije nadograđuje i dopunjuje te stavove sa tezama o antiautoritarnoj državi. U toj konstelaciji, država postaje konfederacija sastavljena od provincija koja je sastavljena od federacija koja je sastavljena od komuna. Pri tome, svaka federalna jedinica udruživanjem zadržava svoj suverenitet, a država treba da bude ’’ukinuta’’ u smislu da joj treba oduzeti spoljašnje autoritete: sudstva, policije, crkve.

U tom smislu možemo doživeti Prudonov društvene reforme kao kontinuiranu promenu u društvenim odnosima zasnovanu na uzajamnosti koja pretpostavlja jednakost svojine – ne njeno ukidanje, već podruštvljenje. U konačnom sagledavanju: politički poredak države i hijerarhije njenih institucija trebalo bi da budu zamenjeni federalnom organizacijom društva, što znači nov nivo političke autoritarnosti. Odnosno, decentralizovanu proizvodnju i državnu organizaciju zasnovanu na slobodnoj federaciji opština.

Prudon smatra da vlast ne treba da bude oruđe u rukama jedne klase, već da treba da postoji organizacija proizvodnje u ime opšteg dobra. On se zalaže za direktnu demokratiju u komuni na osnovu organske povezanosti – koja se ostvaruje usaglašavanjem različitih struka po osnovu zajedničkih interesa; u neposrednoj horizontali sa svojim različitim zanimanjima ljudi su direktno upućeni jedni na druge da u prirodnom ekonomskom poretku, a po ravnopravnom dogovoru (ugovoru), slobodno razmenjuju robe i usluge.

Sve ove ideje posmatraćemo u kontekstu društvene teorije koja je najburnije reagovala na postojeće vrednosti društva. Ali, i kao koherentan socijalni poredak koji, u uslovima potpune decentralizacije, treba da počiva na saradnji i solidarnosti ljudi, radničkom organizovanju i upravljanju proizvodnjom – čije smo opipljive eksperimente videli već za vreme Francuske revolucije pa i kroz eksperiment jugoslovenskog samoupravljanja. Zbog toga nije slučajno što se u svojim projektima osavremenjivanja socijalizma, autori kao što su Aksel Honet, nesumnjivo oslanjaju na prudonovske ideje, posebno kada je reč o konceptu antiautoritarne države.

Predavanje će održati Petar Protić.